Парк Буковичке Бање у Аранђеловцу један је од најстаријих и најлепших сачуваних градских и бањских паркова Србије. Завод за заштиту природе Србије, у складу са Законом за заштиту природе, Парк Буковичке Бање у Аранђеловцу први пут предлаже за заштиту као природно добро, тј. као Споменик природе – природно добро од великог значаја - II (друга) категорија са успостављеним режимом заштите III (трећег) степена.

Парк Буковичке Бање у Аранђеловцу један је од најстаријих и најлепших сачуваних градских и бањских паркова Србије. Према просторно-композиционим вредностима и присуству вредне природне и културно-историјске баштине, заслужује епитет бисера српске вртне уметности XIX века. Сходно томе, има вредност националног идентитета (обележја), односно представља одраз културно-историјског и социо-економског статуса Србије од пре два века.

Настао је у подножју планине Букуља, у зони изворишта минералних и термоминералних вода, на бази аутохтоне вегетације. Формиран по угледу на француске барокне вртове (позни одјек), задржао је дух прошлих времена, симетричних вртова за уживање и велелепних објеката. Дендрофлористичко богатство одликује највеће присуство егзотних и аутохтоних примерака, који чине базу у обликовању овог јединственог простора. Парк је препознатљив по широким алејама, импозантним дрворедима, изворима минералне воде, цветним партерима, као и слободно постављеним скулптурама.

Према административно-територијалној подели, Парк се налази на територији општине Аранђеловац, К.О. Аранђеловац. Представља јединствену целину од 21 ha 67 ar 46 m² смештену унутар урбане структуре Аранђеловца, између улица: Чеде Плећевића, Књаза Милоша, Војводе Путника и простора Рехабилитационог завода.
Просторно је дефинисан са две целине: парковски обликованим простором и парк-шумом Звездара.

Темељне вредности кое су определиле Парк Буковичке Бање за заштиту су следеће:
• пејзажно-архитектонски концепт парка формиран на бази аутохтоне вегетације, који је очуван до данас упркос бурним историјским, урбанистичким, културним и демографским променама. Препорука је међународних повеља за очување вртне и парковске баштине као створеног природног уметничког дела.
• минерални и термоминерални извори, који су сукцесивно подизани од 1849. године - Талпара, Ђулара, Књаз Милош, Победа и кнез Михаило. На простору парка налази се и прва пунионица минералних вода - експлоатација.
• вредан дендролошки материјал од 150 таксона. Око стотину примерака дендрофлоре је процењене старости преко 100 година, међу којима се истичу: црни бор (Pinus nigra), смрча (Picea abies), вајмутов бор (Pinus strobus) јаворолисни платан (Platanus x acerifolia), цер (Quercus cerris), дивљи кестен (Aesculus hippocastanum), пољски јасен (Fraxinus angustifolia).
• евидентирано је око 27 врста птица, од којих је преко 50% регистровано као посебно значајних на националном и међународном нивоу,
• објекти који су сврстани у значајно  културно наслеђе, а посебно су издвојени Старо здање и Павиљон Књаза Милоша (Бивета) који су предложени за статус од изузетног значаја. Парк као просторно-културно историјска целина са очуваним амбијентом класичног парка, представља добро од општег интереса.
• скулптуре израђене на Међународном симпозијуму скулптуре, од 1966. године сврстане су у културно наслеђе. Парк Буковичке Бање је јединствен музеј највеће савремене збирке скулптура на отвореном, у једном материјалу – белом венчачком мермеру, и може се поредити са неколико чувених светских паркова скулптуре – Отерлоу у Холандији или Хјустон и Форверт у Тексасу. Осим симпозијумских остварења, у парку се налазе и значајна дела аутора Ивана Мештровића, Питера Гинтера, Ангелине Гаталице, и др.
• балнеоклиматко лечилиште, у коме директан и индиректан утицај вегетације, воде и ваздуха ствара јединствен амбијент повољан за одмор, боравак, рекреацију, релаксацију и има изузетан значај у контексту урбане екологије.
• личности које су осмислиле, формирале парк и оставиле будућим генерацијама на уживање и бригу.

Парк Буковичке Бање у Аранђеловцу се први пут предлаже за заштиту као природно добро, тј. Споменик природе – природно добро од великог значаја - II (друга) категорија са успостављеним режимом заштите III (трећег) степена.

Завод за заштиту природе Србије је извршио усаглашавање Студије заштите Парк Буковичке Бање са Законом о заштити природе („Службени гласник РС“, бр. 36/09) и подзаконским актима. Студија је прослеђена Министарству животне средине и просторног планирања на даљу процедуру заштите.