Поводом обележавања 2. фебруара, Међународног дана влажних подручја, у Заводу за заштиту природе Србије РЈ Нови Сад представљена је номинација Специјалног резервата природе „Ковиљско-Петроварадински рит“ за ново, десето рамсарско подручје у Србији.

Била је то једна од тема којима су Министарство животне средине и просторног планирања, Покрајински секретаријат за заштиту животне средине и одрживи развој АП Војводине и Завод за заштиту природе Србије, промовисали активности на примени Рамсарске конвенције у Србији. У име организатора и домаћина, директор Завода проф. др Ненад Ставретовић изразио је очекивање да ће стручна студија коју Завод припрема као основу за номинацију бити ускоро прихваћена, и да ће проглашење десетог Рамсарског подручја у Србији бити уједно својеврстан допринос заштити и очувању врста у 2010. години која је проглашена за Међународну годину биодиверзитета. Државни секретар Министарства животне средине и просторног планирања проф. др Ивица Радовић истакао је у својој поздравној речи да ће Министарство као надлежни орган у спровођењу Рамсарске конвенције предузети све што је неопходно како би се та подручја очувала, с обзиром на њихов изузетан значај, а такође позвао све организације, образовне, стручне и научне институције које се у оквиру своје делатности баве биодиверзитетом, да уложе напоре на његовом очувању. С обзиром на тему којој је посвећено овогодишње обележавање Дана влажних подручја, брига за влажна подручја представљају један од могућих одговора на климатске промене, а такође део су напора за смањење опадања стопе биолошке разноврсности у свету, нагласио је он. Скуп су поздравили и Покрајински секретар Слободан Пузовић који је истакао да је Покрајински секретаријат за животну средину од 2003. године до данас финансирао 87 конретних пројеката везано за заштиту и унапређење рамсарских подручја, као и Борис Ерг, в.д. директор Регионалне канцеларије за југоисточну Европу Светске уније за заштиту природе - IUCN. 

Заштићено природно добро, СРП „Ковиљско-Петроварадински рит“ одавно је познато по богатству и атрактивности природе, али номинацијом за ново Рамсарско подручје, сагледавање његових вредности добија нову димензију. Како је у својој презентацији навео мр Никола Стојнић из Завода за заштиту природе Србије РЈ Нови Сад,  будуће десето Рамсарско подручје у Србији простире се на 8440 ha, и знатно је шире од тренутно важећих, па и будућих граница Резервата. Предлогом су обухваћени и неки нови локалитети, због чега номинација добра сходно Рамсарској конвенцији представља почетак нових активности на заштити. Од девет критеријума утврђених Конвенцијом, од којих би за прихватање номинације морао бити задовољен бар један, „Ковиљско-Петроварадински рит“ испуњава чак шест критеријума. Хетерогеност природних станишта, односно присуство особених осетљивих станишта као што су ритски комплекси, менадри, рукавци, баре, односно изузетно вредна и угрожена станишта, представљају нарочиту вредност овог подручја. Поред тога, ова особена фрагилна станишта одликују се великом биолошком разноврсношћу, јер их насељавају бројне врсте, међу којима и изузетно ретке и угрожене. На самом ободу Резервата пронађена је нова врста за науку – осолика мува, што додатно увећава вредност заштићеног простора, али и указује на изузетан биодиверзитет подручја. Један од критеријума Конвенције који се односи на птице, Ковиљско-Петроварадински рит испуњава у односу на популацију црне роде. Наиме, у периоду репродукције у Резервату се гнезди од седам до десет гнездећих парова, али у периоду јесење сеобе на овом простору само у једном дану борави и преко 250 црних рода. Значајно за птице, ово природно добро је значајно и као плодиште за рибе. Заступљеност традиционалног начина коришћења земљишта тзв. пашарења, потврђује принцип одрживог и мудрог коришћења станишта, као и особите културно-историјске вредности, што је такође један од предуслова за проглашење „Ковиљско-Петроварадинског рита“ за Рамсарско подручје, истакао је Стојнић.

У оквиру програма манифестације, бројној публици у Новом Саду  представљене су туристичко-едукативне карте заштићених природних добара СРП „Обедска бара“ и Парк природе „Јегричка“. Говорећи о Карпатској иницијативи водених станишта, Александра Дошлић, из Министарства животне средине и просторног планирања, ближе је објаснила мисију и циљеве ове регионалне иницијативе која доприноси сарадњи и ефикаснијем спровођењу Рамсарске и Карпатске конвенције у циљу заштите мочварних подручја, идентификовања и обележавања додатних влажних станишта од међународног значаја.

Указивање на вредности и значај влажних подручја, био је добар повод за представљање резултата пројекта „Заштита биодиверзитета поплавног басена реке Саве“, које је представио Борис Ерг, у име Регионалне канцеларије за југоисточну Европу IUCN.

Светски дан влажних подручја установљен је са циљем да се скрене пажња јавности на неопходност очувања и мудрог управљања овим специфичним, осетљивим еколошким системима који су широм света изузетно угрожени. За обележавање Светског дана влажних подручја утврђен је 2. фебруар, датум када је, 1971. године у граду Рамсару (Иран) усвојена „Конвенција о заштити мочварних подручја од међународног значаја, нарочито као станишта птица мочварица“, позната као Рамсарска конвенција. Овом међународном конвенцијом успостављен је основ за акцију, у националним и међународним оквирима, по питању заштите и мудрог управљања влажним подручјима и њиховим ресурсима.

Данас Рамсарска конвенција има 159 уговорних страна, а на Рамсарској листи налази се 1886 влажних подручја од међународног значаја, која се простиру на скоро 185 милиона хектара. Од природних добара у Србији данас се на листи међународно значајних влажних подручја налази девет природних добара: специјални резервати природе: Обедска бара, Лудашко језеро, Стари Бегеј – Царска бара, Слано Копово, Горње Подунавље и Засавица, и добра Лабудово окно, Пештерско поље и Власина, а у припреми је предлог за номинацију Специјалног резервата природе «Ковиљско-Петроварадински рит» за десето Рамсарско подручје у Србији. Завод за заштиту природе Србије је утврдио прелиминарну листу од 68 потенцијалних рамсарских подручја у Србији.
Овогодишње обележавање посвећено је теми Caring for wetlands – an answer to climate change (брига о влажним подручјима – одговор на климатске промене).