Долина Малог Рзава једно је од подручја која су била предмет истраживања и вредновања током протекле године, са становишта заштите природе у Србији. Завод за заштиту природе Србије реализовао је ове послове управо због нарочитих, пре свега, хидролошких, хидрогеолошких и геоморфолошких вредности овог природног добра које се први пут предлаже за заштиту.

Мали Рзав се налази у средишњем делу западне Србије, припада регији Стари Влах, и заједно са Моравицом, Великим Рзавом, Ђетињом и Скрапежом представља извориште Западне Мораве.  Извире у селу Катићи, у југоисточном подножју планине Кукутнице. Административно, изворишни део припада општини Ивањица, а већи део општини Ариље, на чијем простору се и налазе значајније природне вредности. 

Нарочито богатство овог будућег заштићеног природног добра јесте чиста, питка вода изузетног квалитета - речне воде Малог Рзава су прве класе квалитета, што је данас реткост. Своје праве природне вредности, Мали Рзав открива тек након што се закорачи у кречњачку клисуру. Кречњачка клисура је максималне дубине 300 m и њен најнепроходнији и најлепши део се налази на подручју села Бјелуше. У самој клисури се налази више бигрених акумулација, које настају на малим потоцима који се са стрмих страна клисуре директно стропоштавају у Мали Рзав. Клисура се донекле шири у засеоку Вукотићи и ту се налазе три можда најзначајнија хидролошка објекта овог краја, на мање од километар удаљености: Бјелушка потајница (Којин извор), врело Зијача и врело Мукавац (Мукавица). Бјелушка потајница припада групи јединствених и у свету ретких извора, типичних за крашке терене – интермитентних извора, и заштићена је као Споменик природе.

Долина Малог Рзава, захваљујући својим карактеристикама, погодно је подручје за насељавање и опстанак живог света. У свом биљном и животињском богатству које га одликује, ту су забележене ендемске и реликтне врсте, односно врсте од значаја за очување природе (11 ендемичних и субендемичних таксона, две врсте од националног и међународног значаја, две врсте наведене у „Прелиминарној Црвеној листи флоре Србије и Црне Горе“, четири терцијарна и један глацијални реликт, итд). На подручју Малог Рзава евидентиране су 22 врсте птица заштићене као природне реткости, док фауну сисара истраживаног подручја дела тока реке Мали Рзав чини 38 врста.

Оно што Долину Малог Рзава чини нарочитим пределом, јесте и атрактивност и очуваност природе уз присуство објеката који сведоче о српској средњовековној култури и историји, о традиционалном градитељству и начину живота на овим просторима, стварајући јединствени идилични амбијент као доказ „да човек и природа могу живети у складу“, како се наводи у Студији заштите.